SVI

Učinilo mi se da sam shvatio mudrost
svih meditativnih rascvetavanja:

tren - bitniji od večnog.

Istovremeno, uneredila me želja devojčice
da ne bude:

silovana i ubijena, u naslovima novina.

A crni popovi u belim željama
kao cveće krstača

na pogrebu, recimo,
Martina Lutera Kenedija:

Pevaju
ZAMISLIMO J. Lenona.

A utroba se uvija u lanac ljudskiji od nemaštine
Svih disanja.

SAMOSTAN

pas spava pred vratima gladan
kao oluja u stomaku nesnađenog ludaka
na ulici vodene svetlosti

daje se gledati kroz poniznost
pločnika, u sjaj, kao u zastavu bez smisla

parade, svuda - skučeni teatari prodatosti
i vrećaste srećnosti.

jabuka truli nadomak trena nade, i, beznađe tada:
zaspalo, kao zrno topa halapljivo pojede: nebo

- zgroženo savije se u burek, u glad,
u napoj sise i mleka nepismene grane ljudskosti -

šta je to što se čuje?

NAŠIZAM

Ipak,
Mi


Nismo,
Vi.

MRDANJE

Osećati Danas

I nežno biti sposoban

Za nemilost u hladnim obojenostima.

To vino jeste porozno, no

Opojnost zaraze nemamo više prava

Da zaustavljamo nadgrađanjima.

Trune se u čekanju novog Luna-Parka

Plati se za metro karta.

I izumireš. U kontekstima.

PROPAST

Imati dovoljno godina bez volje da se stiču,

Znači gledati kako kliču

Klice, novih, već viđenih, jeseni.

Nije nam jasno zašto smo takvi?

Verovatno, jer smo krvlju bili takli

Sve, što nas zna i vidi...

Kojim putevima na moru pijanih brodova

I kišobrana sposobnosti protiv dnevnosnih

Talasa da se upućujemo – ne znamo.

U našoj borbi, svi bi pobedili.

Jedva smo, niti jednom, ubili.

A ipak, naš kažiprst nikada nije bio mek,

Niti stog i prek, kao

Konop.

Ali tek, i tek, i tek,

Svaki nam je tren mek,

Kao lajk.

SIGURNOST

svijena postelja kao latica
u lenjoj vodi.

mušica množinama
pokušava

da iskazuje zbilje
nerečeno

one besprizorno
unutarnje

šine.

UMETNOST

umetnost...

opet

samo sebi 

i drugima 

njihovost 

sopstvosti

s ozbiljnom primesom 

pretenzije

u istorijski bitnom

značaju

znaka

?