MUTNOST

Tihost nepoznatih golicavih okusa

Titravost neizdrživosti

U jagodicama dlanova

Izgubljen ništenjem gledanja

Ne mogući da kažem

Ne znajući šta je od ta dva:

Zamućenost

Ispravno i pošteno

Kao kad se klekne željama

Da sve stvari budu prihvatljive

Ali ništa dovoljno ne ubija htenja

Klize ka imaginarnoj plaži

A šake kao slamke

Kao sive šipke u enterijeru

Autobusa

I dani među zubima smejuće tuposti

Kao lica kao sekunde ili godine

Nevažno je

Šta je još novo

U ad hoc biločemosti

Prolaženjem nečije lice pronađem

U šumoru kraj reke

Pod suncem blaga promenjenost

Istosti

U gestovima ništa je

I dalje novost iznova gurnuta

U podnoktice

Prašina znoj glasovi karte osmesi

Prevoz kroz neophodne otuđenosti

Pritisnute zamućenim dahom

Na prozorima iznutra

Odumiru

Kao da nikada ne odlaze

Nikuda

I moja je tako odrazno sve bolja

U pozdravima

Zagrljajima poljupcima

Iksevima zvezdicama

Emotikonima nerečima

U nemuštostima skraćenih sličica

Oblačni prijatelj

Kisne

Sve je više te 
Tišinske

Kiše.