PRITISAK

Kada sam jednostavnan, to se ptici čini kompleksno.
Tada se udvostručim jer mi se slošilo.

Da zamahnem rukama i sve vidim dvostruklo,
Kao rekom ruku razmaknuta nemogućnost

Između reči halapljivo gladan sam svih vas.
A telesno je i tesno. I samo je to.

SADA

Verner istražuje prirodu Interneta, i to trenutno,
Ovde u mojoj sobi. Sabiraju se misli bezinteresno zainteresovane

Ni u šta se zbija halapljivost modernog vremena i onda
Sklupčanost u sopstvo poput golaća puža pita se

Koji oblik ima kuća naše duše? Koliko komplikovano je biti
ptica u nebu ekrana?

Znam sve. I u toj nelagodi trošim jadnost saznavanja.
Noktima se pružam van sebe i strah me

Seče osećanjem kojim si kolonizujem svakoga i u svemu
Polazišta su dalja od nas upravo onoliko koliko

Budućnost nema nameru da nam se ukaže kao
Trentutak.

KIŠA

Svakome stane dovoljno u usta
Sadržina koja je gusta i važna za neostvarene sne.

Jednom me je ujela stvarnija situacija od tebe.
Voleo bih da se nisi setio kako je izgledalo neb(i)o.

Romantične predstave o nebu i slobodi,
Marksistički snovi o postojanju svih,

Nisu nas uznemiravali, paradajz je bio jeftin.
I padala je kiša van kišobrana.

Neko nas je pridržavao na sirenama do hitne
U grudima

Dim duvana i posteri starih fudbalskih reprezentacija.

SAVREMENOST

Zamračio mi se ekran kada me je pogledala trunka
Kojoj sam se želeo da obratim. Svi sanjaju...

Posebno jutros dok zvižde poslednje ptice, a nakon hordi vrana
što su penetrirale sumrak nad gradom. Pevam...

Nokat mi je slomljen. Boli me. I vrisak je uguran u usta
One strane koju boli svet...

Stadoh da se podelim, a krila nemam da se pridružim,
Ne mogu da kreštim, ne mogu...

Ne znam zašto se svi susreću u neodgovornim usklicima
Fašizma?

parts

MAY BE LIKE A BURRNING SOUL

MAY BE LIKE A PIXEL OF A DREAM

COULD BE A SNAIL WITHIN THE SOUND

COULD BE A WHISPER IN A SCREEM

BUDI

Uživamo.
U svemu.

U čemu (?).

Ne možeš,
Da se nađeš
...

HAJKA 2

Ne dešava se.
Pusti da teče.
Čaplja čeka da prođemo.

TRABUNJANJE

Čovek je ponekad dosta sebi.

Kašika sreće nikad nema ime.

Odelo je slika Želje.

Lakanovski intoniran,

Golubom, Ciganom i Psom

Gledam. Izjeden sobom...

Jedući šta stignem.

PSIHIJATRIJA

Neki se tvrdo drže za vazduh

Neki ne znaju da dišu

DUŽAN HAIKU

Gomila gnoja se nakupila u sredovečju.

Ispod stalnog stanja čuči utrnula zmija.

Gleda i neće da ujeda nesrećnike od slame.

KRAJ TAMIŠA

Setimo se da tela nemamo
Kad se trgnemo
Shvatimo da dremamo.

PROSTOJANSTVO

Fejsić je dao sebe
Za gledanje šta radimo.

U snimljenim nameštenostima
Gradimo namerne istine,

A jeftinoća života?

To nam je tek pesak kao dan
Jedan ili dva.

I više NEMA.

KAZNA

Postoji jedan tren

Kada u ljudskom biću

Saznamo da smo glupi jer smo suhi 

Od sopstvenog zlata.

I onda ćutimo najglasnije svoja vrata

Jer sujeta je sijala već sa Sodom

Ommmmm.

Bili su tim Bogom uprizoreni sinovi

Na nožu, i šapatu, i omči konopa

I Tibetu, Bangkoku, Sajgonu, 

Mao Ceu, Ho Ši Minu, Čeu, Kastru...

Kao grm u vatri

I nemaštini od volje da se snatri.

Oko piska petla

Pišti piksla, karirana kao polje

Neviđene volje

Da bude :

Sve to je

Sveto je

Sve to.Je.

Ni.Kvaka

Za.

ISKORENJENOST

Dlanovi su mi suviše suvi
To je gotovo
Kao reči.

Pas razume svoju vodu
Mi se jedva snalazimo
U disanju.

Sve šuška oko nas
I svaki tren je truo
Kako?

Bilo ko brine o sutrašnjici
Bilo si sam i s njima
Na putu bez zuba.

Svako zna da ima suviše stomatološkinja.
Kad se iščupa. Duša. Iz žile lista.

Češće je biti s njom. Dobar.
U krvarenju.

To se prosto oseti kao ritam jači od puža.
Kao zub upornosti potrebe.

Da više ništa
Ne znam.

I nisam.

PRILAZAK

Stvranosna magma događaja prepuna je novih mogućnosti
U velikim gradovima gužvaju se neočekivano oblikovani ljudi
Pred zgradom Komšija ima neobjašnjivo jednostavne probleme
U autobusu Ka domu umiru mi vrapci u slušnom aparatu
I čudne vrane se praškom hrane ugodnosti sve je manje na planeti.

Smanjio sam maksimalno doživljaj subjekta i opet su ostale reklame
Boljih donjih delova postojanja uz ugodne sličnosti, OH. i OI.
Koliko ekrana ima antena? Više se ne može znati! Kad sve to tu sebe
Stane!? Samo floskula frazu prati, a krv se zgruša kao skuša
Na peškariji. Sanjariji. Dimom. Ispareno. Iz.

TANJIR

Majka nije dovoljno napustila vez pupčane vrpce

kada me je bila iznela u grad. Smradovi su već bili zauzeli
sve pozicije jezika Iako sam urlao kao pička. Otac je navio
neki usrani lokalni klub i poverovao Da mu kurac donosi
novac i slavlje u domu. Majke. Su sve uzdahom pogledale

Smrdelo na placentu i krv.

Glodari su se bili već razmileli pred nedostakom istine,
Kad su me nedokazano prineli pred istovarenost izgovora.
Jedan je kopljem zagrizao dublje od trenutnosti, a vrpca je pukla
pred zvukom šamara. Zatim, bilo je nikoga u obliku vapaja da bude
prisutan, A glad (ni)je prestajala.

Ljubav, krvava i smradna, uporno, jela je sopstvena govna.

OGLEDALO

Aktuelna stvarnost prelama se u rečima Morgana Frimena.
Hlad drveta raste u odnosu na kretanje senke skraćivanja.
Televizijska sutrašnjica smrdi na mene i moje zablude.
Dezodorans je složenica iz crvenila francuskog jezika.
Silogistički daje se zaključiti da je Morgan Frimen
Rast televizijske sutrašnjice što direktno utiče
Na skraćivanje kretanja senke mene u smradnoj složenosti
Krvi francuskog jezika polovično prelomljenog kroz aktuelnu plohu
Stvarnosti dez-odor-anusnog drveta.
U senci devojaka u cvatu...

SVI

Učinilo mi se da sam shvatio mudrost
svih meditativnih rascvetavanja:

tren - bitniji od večnog.

Istovremeno, uneredila me želja devojčice
da ne bude:

silovana i ubijena, u naslovima novina.

A crni popovi u belim željama
kao cveće krstača

na pogrebu, recimo,
Martina Lutera Kenedija:

Pevaju
ZAMISLIMO J. Lenona.

A utroba se uvija u lanac ljudskiji od nemaštine
Svih disanja.

SAMOSTAN

pas spava pred vratima gladan
kao oluja u stomaku nesnađenog ludaka
na ulici vodene svetlosti

daje se gledati kroz poniznost
pločnika, u sjaj, kao u zastavu bez smisla

parade, svuda - skučeni teatari prodatosti
i vrećaste srećnosti.

jabuka truli nadomak trena nade, i, beznađe tada:
zaspalo, kao zrno topa halapljivo pojede: nebo

- zgroženo savije se u burek, u glad,
u napoj sise i mleka nepismene grane ljudskosti -

šta je to što se čuje?

NAŠIZAM

Ipak,
Mi


Nismo,
Vi.