parts

MAY BE LIKE A BURRNING SOUL

MAY BE LIKE A PIXEL OF A DREAM

COULD BE A SNAIL WITHIN THE SOUND

COULD BE A WHISPER IN A SCREEM

BUDI

Uživamo.
U svemu.

U čemu (?).

Ne možeš,
Da se nađeš
...

HAJKA 2

Ne dešava se.
Pusti da teče.
Čaplja čeka da prođemo.

TRABUNJANJE

Čovek je ponekad dosta sebi.

Kašika sreće nikad nema ime.

Odelo je slika Želje.

Lakanovski intoniran,

Golubom, Ciganom i Psom

Gledam. Izjeden sobom...

Jedući šta stignem.

PSIHIJATRIJA

Neki se tvrdo drže za vazduh

Neki ne znaju da dišu

DUŽAN HAIKU

Gomila gnoja se nakupila u sredovečju.

Ispod stalnog stanja čuči utrnula zmija.

Gleda i neće da ujeda nesrećnike od slame.

KRAJ TAMIŠA

Setimo se da tela nemamo
Kad se trgnemo
Shvatimo da dremamo.

PROSTOJANSTVO

Fejsić je dao sebe
Za gledanje šta radimo.

U snimljenim nameštenostima
Gradimo namerne istine,

A jeftinoća života?

To nam je tek pesak kao dan
Jedan ili dva.

I više NEMA.

KAZNA

Postoji jedan tren

Kada u ljudskom biću

Saznamo da smo glupi jer smo suhi 

Od sopstvenog zlata.

I onda ćutimo najglasnije svoja vrata

Jer sujeta je sijala već sa Sodom

Ommmmm.

Bili su tim Bogom uprizoreni sinovi

Na nožu, i šapatu, i omči konopa

I Tibetu, Bangkoku, Sajgonu, 

Mao Ceu, Ho Ši Minu, Čeu, Kastru...

Kao grm u vatri

I nemaštini od volje da se snatri.

Oko piska petla

Pišti piksla, karirana kao polje

Neviđene volje

Da bude :

Sve to je

Sveto je

Sve to.Je.

Ni.Kvaka

Za.

ISKORENJENOST

Dlanovi su mi suviše suvi
To je gotovo
Kao reči.

Pas razume svoju vodu
Mi se jedva snalazimo
U disanju.

Sve šuška oko nas
I svaki tren je truo
Kako?

Bilo ko brine o sutrašnjici
Bilo si sam i s njima
Na putu bez zuba.

Svako zna da ima suviše stomatološkinja.
Kad se iščupa. Duša. Iz žile lista.

Češće je biti s njom. Dobar.
U krvarenju.

To se prosto oseti kao ritam jači od puža.
Kao zub upornosti potrebe.

Da više ništa
Ne znam.

I nisam.

PRILAZAK

Stvranosna magma događaja prepuna je novih mogućnosti
U velikim gradovima gužvaju se neočekivano oblikovani ljudi
Pred zgradom Komšija ima neobjašnjivo jednostavne probleme
U autobusu Ka domu umiru mi vrapci u slušnom aparatu
I čudne vrane se praškom hrane ugodnosti sve je manje na planeti.

Smanjio sam maksimalno doživljaj subjekta i opet su ostale reklame
Boljih donjih delova postojanja uz ugodne sličnosti, OH. i OI.
Koliko ekrana ima antena? Više se ne može znati! Kad sve to tu sebe
Stane!? Samo floskula frazu prati, a krv se zgruša kao skuša
Na peškariji. Sanjariji. Dimom. Ispareno. Iz.

TANJIR

Majka nije dovoljno napustila vez pupčane vrpce

kada me je bila iznela u grad. Smradovi su već bili zauzeli
sve pozicije jezika Iako sam urlao kao pička. Otac je navio
neki usrani lokalni klub i poverovao Da mu kurac donosi
novac i slavlje u domu. Majke. Su sve uzdahom pogledale

Smrdelo na placentu i krv.

Glodari su se bili već razmileli pred nedostakom istine,
Kad su me nedokazano prineli pred istovarenost izgovora.
Jedan je kopljem zagrizao dublje od trenutnosti, a vrpca je pukla
pred zvukom šamara. Zatim, bilo je nikoga u obliku vapaja da bude
prisutan, A glad (ni)je prestajala.

Ljubav, krvava i smradna, uporno, jela je sopstvena govna.

OGLEDALO

Aktuelna stvarnost prelama se u rečima Morgana Frimena.
Hlad drveta raste u odnosu na kretanje senke skraćivanja.
Televizijska sutrašnjica smrdi na mene i moje zablude.
Dezodorans je složenica iz crvenila francuskog jezika.
Silogistički daje se zaključiti da je Morgan Frimen
Rast televizijske sutrašnjice što direktno utiče
Na skraćivanje kretanja senke mene u smradnoj složenosti
Krvi francuskog jezika polovično prelomljenog kroz aktuelnu plohu
Stvarnosti dez-odor-anusnog drveta.
U senci devojaka u cvatu...

SVI

Učinilo mi se da sam shvatio mudrost
svih meditativnih rascvetavanja:

tren - bitniji od večnog.

Istovremeno, uneredila me želja devojčice
da ne bude:

silovana i ubijena, u naslovima novina.

A crni popovi u belim željama
kao cveće krstača

na pogrebu, recimo,
Martina Lutera Kenedija:

Pevaju
ZAMISLIMO J. Lenona.

A utroba se uvija u lanac ljudskiji od nemaštine
Svih disanja.

SAMOSTAN

pas spava pred vratima gladan
kao oluja u stomaku nesnađenog ludaka
na ulici vodene svetlosti

daje se gledati kroz poniznost
pločnika, u sjaj, kao u zastavu bez smisla

parade, svuda - skučeni teatari prodatosti
i vrećaste srećnosti.

jabuka truli nadomak trena nade, i, beznađe tada:
zaspalo, kao zrno topa halapljivo pojede: nebo

- zgroženo savije se u burek, u glad,
u napoj sise i mleka nepismene grane ljudskosti -

šta je to što se čuje?

NAŠIZAM

Ipak,
Mi


Nismo,
Vi.

MRDANJE

Osećati Danas

I nežno biti sposoban

Za nemilost u hladnim obojenostima.

To vino jeste porozno, no

Opojnost zaraze nemamo više prava

Da zaustavljamo nadgrađanjima.

Trune se u čekanju novog Luna-Parka

Plati se za metro karta.

I izumireš. U kontekstima.

PROPAST

Imati dovoljno godina bez volje da se stiču,

Znači gledati kako kliču

Klice, novih, već viđenih, jeseni.

Nije nam jasno zašto smo takvi?

Verovatno, jer smo krvlju bili takli

Sve, što nas zna i vidi...

Kojim putevima na moru pijanih brodova

I kišobrana sposobnosti protiv dnevnosnih

Talasa da se upućujemo – ne znamo.

U našoj borbi, svi bi pobedili.

Jedva smo, niti jednom, ubili.

A ipak, naš kažiprst nikada nije bio mek,

Niti stog i prek, kao

Konop.

Ali tek, i tek, i tek,

Svaki nam je tren mek,

Kao lajk.

SIGURNOST

svijena postelja kao latica
u lenjoj vodi.

mušica množinama
pokušava

da iskazuje zbilje
nerečeno

one besprizorno
unutarnje

šine.

UMETNOST

umetnost...

opet

samo sebi 

i drugima 

njihovost 

sopstvosti

s ozbiljnom primesom 

pretenzije

u istorijski bitnom

značaju

znaka

?