Tihost nepoznatih golicavih okusa
Titravost neizdrživosti
U jagodicama dlanova
Izgubljen ništenjem gledanja
Ne mogući da kažem
Ne znajući šta je od ta dva:
Zamućenost
Ispravno i pošteno
Kao kad se klekne željama
Da sve stvari budu prihvatljive
Ali ništa dovoljno ne ubija htenja
Klize ka imaginarnoj plaži
A šake kao slamke
Kao sive šipke u enterijeru
Autobusa
I dani među zubima smejuće tuposti
Kao lica kao sekunde ili godine
Nevažno je
Šta je još novo
U ad hoc biločemosti
Prolaženjem nečije lice pronađem
U šumoru kraj reke
Pod suncem blaga promenjenost
Istosti
U gestovima ništa je
I dalje novost iznova gurnuta
U podnoktice
Prašina znoj glasovi karte osmesi
Prevoz kroz neophodne otuđenosti
Pritisnute zamućenim dahom
Na prozorima iznutra
Odumiru
Kao da nikada ne odlaze
Nikuda
I moja je tako odrazno sve bolja
U pozdravima
Zagrljajima poljupcima
Iksevima zvezdicama
Emotikonima nerečima
U nemuštostima skraćenih sličica
Oblačni prijatelj
Kisne
Sve je više te
Tišinske
Kiše.
Tišinske
Kiše.