SAMOSTALNOST

Ne znajući, naleteo sam na živu silu,

Kao da smo bili dva kamena.

Sudar je iscureo u nepoznavanje

Za obraze i poljupce.

A sati i sekunde, kao makaze,

Postajući minuti satarama,

Upravo nama...

TELA

Trajanje u svitanju je hod sa svetlom u prozoru.
Tamo se stiču senke jutra. Blede

Jezicima ljubavi i troše se u zagrljajima
Sutrašnjih razočaranja.

U tamošnjem granju ustanovili smo upotrebu
Novih dana.

Gde nam je hrana
Kada sopstvene nokte milosrdno grickamo?

A svako je niko
I svi smo sve.