Bio sam u Konstanci na Crnom moru.
Zato se nisam javljao. Između ostalog,
Ne posedujem konekcije
Niti verujem u rasporede časova
Da bih mogao. Da.
Međutim,
Vozio se 18 sabijenih sati. U prozoru.
Masti kupea. Voz je horor. III klasa.
Skajem tapacirana sedišta se. Raspadaju.
Entropični voz za BG. Za Srbiju. I iz nje.
Poneli smo malo. Pa smo ugušili kloparanje.
Glatko.
Bili smo sakrili iza vatrosprema.
I zamalo da izgubimo. Ali bilo je sve.
Ok. Malo smo posekli ruke Dok smo.
Razvalili. Ali smo se. Dokopali. He.
Konstanca je čudan grad.
Novi deo podseća na Novi Sad.
Ista širina ulica, iste zgrade, isto osećanje prostora.
Jedino što ovaj grad ima ogromnu luku.
Stari deo je posebna priča. To treba videti.
Kao kuba. To je nekada bilo mesto
Provoda buržoazije. Kockanje i flertanje.
Švaleranje i opijanje. Rešavanje. Sudbine.
Danas. Od prelepih građevina ostale su samo aveti
Arhitekture. Svet pregažen dejstvom diktature
Zloupotrebljenog komunizma.
Sve te zgrade Čaušesku je dao Rromima,
Koji s neke strane nemarom svemu učitavaju
Pomenutu kubansku atmosferu.
Cigarete su skupe za naš standard.
Nad starim gradom diže se visoki minaret
Odakle za 4 rona možete da virite u grad.
Mislite, kako kafane ne bi trebalo izgubiti
Nikako u vezi sa tranzistorom ka ultra brzoj
Instant verziji kafe. Nemam pojma.
Možda sam u tom smislu tradicional.
Ali zemlja stvara naviku. Navika stvara tribinu,
Tribina stvara trans. Trans stvara hejsel.
Ligom šampiona poneseni zaboravljamo da je referendum u
Rumuniji, i da treba skinuti Bašeskua.
Jebote, u jednom od zaokretanja kroz ulice lavirinta,
Nalećemo na našu ambasadu.
O, kako je uvek lepo videti našu metamorforičnu zastavu.
Na njoj se nalazi ogromna rupa. Posle svih promena.
Prosečenost platna. U krugu. Iz kruga viri. Lice.
Prolazi tramvaj bez putnika. Suncobran se otvara.
Sunce zalazi. U senku ulazi zastava milovana blagim vetrom.
Zastanemo. Pogledamo. Nastavimo.
Iza desnog ramena ostaju dokoni policajac i žuta fasada.
Umalo da promašimo parkić.
Zaboravili smo da kupimo pivo.
Gledamo gde da sednemo.
Dobro je. Parkić ima Toj-toj.
Posle zadovoljene adikcije svet izgleda mirnije.
Ovde postoje stalni čuvari parka. Uniforme ne možeš da
Provališ jer su krojene i bojene kao buvljačke trenerke.
Jedna nam prilazi špijunski tražeći cigaretu da bi nas procenila.
Naravno da ne pali. Sreća je što Mustafa zna rumunski.
Će faće, frate? Forta bine!
Deca promiču kroz vazduh.
Prosecaju linijama kretanja put klatna.
Jedan pogrešan trzaj sa strane, klip u točkovima,
I klatno postaje povreda. Bakute dodaju gas rukama.
Žirafa razgovara sa oktopodom. Drveće igra šah.
Dan se valja ka popodnevu isprljan prigušenim svetlom oblačnog dana.
Toj-toj je odlično mesto da se rezimira
Nekoliko sati vremena.
Mada, bolje je biti u Konstanci. Idemo tamo.
Prvo veče je pelinkovac. Odmah.
I graja. Provociranje. I samostalne fore.
I hladnokrvnost oštricama cinizma. Ipak. Pelin.
Gromadno obrušava grohote zajedničkog ulaska u trip
Svima preko linija osmeha na licima.
Dobro jutro gospodo. Dobro ga povucite.
Potegnite. I možda. Isisaćete kuglicu iz grlića.
Na klupici. Mi sedimo u tek renoviranoj dvospratrnici s potkrovljem
Koju renoviraju dva burazera, što liče na Mađare.
Zato se nisam javljao. Između ostalog,
Ne posedujem konekcije
Niti verujem u rasporede časova
Da bih mogao. Da.
Međutim,
Vozio se 18 sabijenih sati. U prozoru.
Masti kupea. Voz je horor. III klasa.
Skajem tapacirana sedišta se. Raspadaju.
Entropični voz za BG. Za Srbiju. I iz nje.
Poneli smo malo. Pa smo ugušili kloparanje.
Glatko.
Bili smo sakrili iza vatrosprema.
I zamalo da izgubimo. Ali bilo je sve.
Ok. Malo smo posekli ruke Dok smo.
Razvalili. Ali smo se. Dokopali. He.
Konstanca je čudan grad.
Novi deo podseća na Novi Sad.
Ista širina ulica, iste zgrade, isto osećanje prostora.
Jedino što ovaj grad ima ogromnu luku.
Stari deo je posebna priča. To treba videti.
Kao kuba. To je nekada bilo mesto
Provoda buržoazije. Kockanje i flertanje.
Švaleranje i opijanje. Rešavanje. Sudbine.
Danas. Od prelepih građevina ostale su samo aveti
Arhitekture. Svet pregažen dejstvom diktature
Zloupotrebljenog komunizma.
Sve te zgrade Čaušesku je dao Rromima,
Koji s neke strane nemarom svemu učitavaju
Pomenutu kubansku atmosferu.
Cigarete su skupe za naš standard.
Nad starim gradom diže se visoki minaret
Odakle za 4 rona možete da virite u grad.
Takođe, na malom prostoru starog centra
Nalaze se i bazilika, ruinirana sinagoga,
Nekoliko pravoslavih crkava,
Arhelološki muzej,
Savršeno očuvan rimski mozaik, malo ubledeo,
Ali dovoljno upečatljiv. Kao i pomenuta džamija.
Hrišćansko se skupilo, sabilo u ćošak,
U ograđeno dvorište, u nekoliko zgrada.
U obema varijantama.
Ekipa s kojom smo bili je ok.
Razvaljuju se isto kao i mi.
Imaju potrebu da se otkinu.
Nije mi jasno. Verovatno zato što je Konstanca
Na krajnjem istoku, izdvojena, neuključena
U priliv kinte, koja se roka, u, Bukurešt.
Ali, oni, iako se kidaju, nemaju naš čemer
Zatvorenosti. Skučenost. Apatiju.
Ne piju iz očaja, nego iz dosade.
U svesti da su na poslednjoj istočnoj kapiji
Ka Crnom moru. Odakle može da se, ako se podsetimo,
Kroz Bosfor i Dardanaele,
Doći, čak do Atlanstkog okeana, i dalje
Oko cele planete,
Morem. Naša pozicija je ista. Samo što smo na jugu.
I više nememo izlaz na. I ulaz u rudnike.
Bilansi su zato drastični.
Nalaze se i bazilika, ruinirana sinagoga,
Nekoliko pravoslavih crkava,
Arhelološki muzej,
Savršeno očuvan rimski mozaik, malo ubledeo,
Ali dovoljno upečatljiv. Kao i pomenuta džamija.
Hrišćansko se skupilo, sabilo u ćošak,
U ograđeno dvorište, u nekoliko zgrada.
U obema varijantama.
Ekipa s kojom smo bili je ok.
Razvaljuju se isto kao i mi.
Imaju potrebu da se otkinu.
Nije mi jasno. Verovatno zato što je Konstanca
Na krajnjem istoku, izdvojena, neuključena
U priliv kinte, koja se roka, u, Bukurešt.
Ali, oni, iako se kidaju, nemaju naš čemer
Zatvorenosti. Skučenost. Apatiju.
Ne piju iz očaja, nego iz dosade.
U svesti da su na poslednjoj istočnoj kapiji
Ka Crnom moru. Odakle može da se, ako se podsetimo,
Kroz Bosfor i Dardanaele,
Doći, čak do Atlanstkog okeana, i dalje
Oko cele planete,
Morem. Naša pozicija je ista. Samo što smo na jugu.
I više nememo izlaz na. I ulaz u rudnike.
Bilansi su zato drastični.
Rumunija odaje utisak zemlje na koju se smilovala karma
Usled uspostavljanja građanskog konsenzusa
Oko budućnosti. Iako, u osnovnom tonu
I dalje zaustavljena u vremenu Čaušeskua,
Ona je odlučila da se razvija iznova.
I taj razvoj izgleda ponekad nakalemljen i suvišan,
Lažan i pretenciozan, jer se ton ljudskih lica
Ne menja previše u odnosu prema fizionomijama
Koje se mogu sresti kod nas na buvljaku.
Navika tegljenja i švercovanja, pod izgovorom napaćene žene
I troje gladne dece nije se izgubila.
Iz navedenog voza s razvaljenim sedištima.
Vonja. III klasa. Sedišta su takva jer u njih
Može da se spakuje ogroman paket pidžama.
I nešto pakla.
Sve to smo videli u povratku.
Naknadi. Pre toga:
Zbivale su se čudnovatosti umora.
Recimo, kada vas nosi voz duže od 12 sati
Toliko vam se uzljulja voda u pužu unutrašnjeg uha
Da nakon putovanja imate osećaj blage
Vrtoglavosti.
U ambijentu iskrivljenom povremenim naletima
Teturanja pažnje, rani jutarni sati u Everestu podrazumevaju, prvo,
Tumaranje bukureštanskim bulevarima u potrazi za
Domaćom kafom, i, drugo,
Pristanak na korporativni kompromis kojim se prihvata
Nalet budućnosti.
Usled uspostavljanja građanskog konsenzusa
Oko budućnosti. Iako, u osnovnom tonu
I dalje zaustavljena u vremenu Čaušeskua,
Ona je odlučila da se razvija iznova.
I taj razvoj izgleda ponekad nakalemljen i suvišan,
Lažan i pretenciozan, jer se ton ljudskih lica
Ne menja previše u odnosu prema fizionomijama
Koje se mogu sresti kod nas na buvljaku.
Navika tegljenja i švercovanja, pod izgovorom napaćene žene
I troje gladne dece nije se izgubila.
Iz navedenog voza s razvaljenim sedištima.
Vonja. III klasa. Sedišta su takva jer u njih
Može da se spakuje ogroman paket pidžama.
I nešto pakla.
Sve to smo videli u povratku.
Naknadi. Pre toga:
Zbivale su se čudnovatosti umora.
Recimo, kada vas nosi voz duže od 12 sati
Toliko vam se uzljulja voda u pužu unutrašnjeg uha
Da nakon putovanja imate osećaj blage
Vrtoglavosti.
U ambijentu iskrivljenom povremenim naletima
Teturanja pažnje, rani jutarni sati u Everestu podrazumevaju, prvo,
Tumaranje bukureštanskim bulevarima u potrazi za
Domaćom kafom, i, drugo,
Pristanak na korporativni kompromis kojim se prihvata
Nalet budućnosti.
Mislite, kako kafane ne bi trebalo izgubiti
Nikako u vezi sa tranzistorom ka ultra brzoj
Instant verziji kafe. Nemam pojma.
Možda sam u tom smislu tradicional.
Ali zemlja stvara naviku. Navika stvara tribinu,
Tribina stvara trans. Trans stvara hejsel.
Ligom šampiona poneseni zaboravljamo da je referendum u
Rumuniji, i da treba skinuti Bašeskua.
Jebote, u jednom od zaokretanja kroz ulice lavirinta,
Nalećemo na našu ambasadu.
O, kako je uvek lepo videti našu metamorforičnu zastavu.
Na njoj se nalazi ogromna rupa. Posle svih promena.
Prosečenost platna. U krugu. Iz kruga viri. Lice.
Prolazi tramvaj bez putnika. Suncobran se otvara.
Sunce zalazi. U senku ulazi zastava milovana blagim vetrom.
Zastanemo. Pogledamo. Nastavimo.
Iza desnog ramena ostaju dokoni policajac i žuta fasada.
Umalo da promašimo parkić.
Zaboravili smo da kupimo pivo.
Gledamo gde da sednemo.
Dobro je. Parkić ima Toj-toj.
Usled brilijantnog naleta paranoje
Ostavljamo stuff iza klupice
Gde se u boksu koji nismo provalili
Ujutru prošetavaju kerovi.
Jedan od njih se ispovedio pravo na staf.
Mustafa se uzjogunio. Potrčao preko igrališta
I odleteo pred kraj terena da potraži pivo.
Jednom su se gradovi ovako prikazali
Iza grudve snega izrastalo dečije igralište u suncu.
U sredini žirafa povila glavu ka pesku.
Pozadi ljuljaju se deca na ljuljaškama.
Mustafa donosi pivo. Deca lete.
Tek sada počinje film.
Zato što je 10 sati.
Jutro je. Šetaju kerove. Automobili
Učestalije. Prolaze kroz ulice. Pešački prelazi
Gomilaju se iza ubrzanog zatvaranja i otvaranja semafora.
Treperi zeleni pešak i onda se zaustavi.
Gucnemo. Neosvešćeni. Neprisutni. Vrtoglavi.
U vlasti organske navike i gestualne potrebe.
Popili smo brzu kafu. I odmah potom pronašli
Ovo dvorište. Pih. Jebeni ker se popišao na staf.
Sada to treba pipati.
Dovoljan razlog da se prepakujemo,
Operemo zube bez vode, i umijemo bez lica.
Ostavljamo stuff iza klupice
Gde se u boksu koji nismo provalili
Ujutru prošetavaju kerovi.
Jedan od njih se ispovedio pravo na staf.
Mustafa se uzjogunio. Potrčao preko igrališta
I odleteo pred kraj terena da potraži pivo.
Jednom su se gradovi ovako prikazali
Iza grudve snega izrastalo dečije igralište u suncu.
U sredini žirafa povila glavu ka pesku.
Pozadi ljuljaju se deca na ljuljaškama.
Mustafa donosi pivo. Deca lete.
Tek sada počinje film.
Zato što je 10 sati.
Jutro je. Šetaju kerove. Automobili
Učestalije. Prolaze kroz ulice. Pešački prelazi
Gomilaju se iza ubrzanog zatvaranja i otvaranja semafora.
Treperi zeleni pešak i onda se zaustavi.
Gucnemo. Neosvešćeni. Neprisutni. Vrtoglavi.
U vlasti organske navike i gestualne potrebe.
Popili smo brzu kafu. I odmah potom pronašli
Ovo dvorište. Pih. Jebeni ker se popišao na staf.
Sada to treba pipati.
Dovoljan razlog da se prepakujemo,
Operemo zube bez vode, i umijemo bez lica.
Posle zadovoljene adikcije svet izgleda mirnije.
Ovde postoje stalni čuvari parka. Uniforme ne možeš da
Provališ jer su krojene i bojene kao buvljačke trenerke.
Jedna nam prilazi špijunski tražeći cigaretu da bi nas procenila.
Naravno da ne pali. Sreća je što Mustafa zna rumunski.
Će faće, frate? Forta bine!
Deca promiču kroz vazduh.
Prosecaju linijama kretanja put klatna.
Jedan pogrešan trzaj sa strane, klip u točkovima,
I klatno postaje povreda. Bakute dodaju gas rukama.
Žirafa razgovara sa oktopodom. Drveće igra šah.
Dan se valja ka popodnevu isprljan prigušenim svetlom oblačnog dana.
Toj-toj je odlično mesto da se rezimira
Nekoliko sati vremena.
Mada, bolje je biti u Konstanci. Idemo tamo.
Prvo veče je pelinkovac. Odmah.
I graja. Provociranje. I samostalne fore.
I hladnokrvnost oštricama cinizma. Ipak. Pelin.
Gromadno obrušava grohote zajedničkog ulaska u trip
Svima preko linija osmeha na licima.
Dobro jutro gospodo. Dobro ga povucite.
Potegnite. I možda. Isisaćete kuglicu iz grlića.
Na klupici. Mi sedimo u tek renoviranoj dvospratrnici s potkrovljem
Koju renoviraju dva burazera, što liče na Mađare.
U daljini se crni more. Neslano i zaleđeno.
Iz priče. To nam je rekao Đorđe.
Đorđe je nenormalan. Kao i svi oni na svoj način.
Razvaljeni ali izgledaju ubrzano.
U Rumuniji cveta mlada poezija. Početni tiraž
1000 komada. To je još uvek velika zemlja.
A ne kao ovo odlake sve pišem.
Pišam se na sve. Takvo mi je ime.
Te govnarije zgurane u kiselinu javnog Wc-boxa
U parkiću. Iz onih boksova za kerove
Naletima vetra prigušuje se i naglašava
U-smrad psećeg proseravanja.
Moramo da pobegnemo malo dalje.
U dubinu igrališta. Ovde trenutno pada kiša.
Iako je u tekstu tek oblačno. I nema izgeda da
Će padati. Jer, već je padala, oko 8 ujutru.
Na blic. Sada je jedanaest i malo pomalo
Obasja nas sunce.
Iz priče. To nam je rekao Đorđe.
Đorđe je nenormalan. Kao i svi oni na svoj način.
Razvaljeni ali izgledaju ubrzano.
U Rumuniji cveta mlada poezija. Početni tiraž
1000 komada. To je još uvek velika zemlja.
A ne kao ovo odlake sve pišem.
Pišam se na sve. Takvo mi je ime.
Te govnarije zgurane u kiselinu javnog Wc-boxa
U parkiću. Iz onih boksova za kerove
Naletima vetra prigušuje se i naglašava
U-smrad psećeg proseravanja.
Moramo da pobegnemo malo dalje.
U dubinu igrališta. Ovde trenutno pada kiša.
Iako je u tekstu tek oblačno. I nema izgeda da
Će padati. Jer, već je padala, oko 8 ujutru.
Na blic. Sada je jedanaest i malo pomalo
Obasja nas sunce.
Jutros smo bili naduveni. Takav nisi nikada kod kuće.
Ni posle pijanstva. Takav možeš da budeš samo na straži.
Naduven, nekako bolesno. Žuto. Tek izašlo iz voza.
Hladno je jebote. A vidi kako se svi šetaju u kratkim
Rukavima. Nigde zanimljivog lica. Ribe nisu neke.
To je prvi utisak. I balkanski izgled pločnika.
Masne fleke, zapuštene fasade u sporednim ulicama.
Mnogo zelenila. Nigde mačke. Samo kerovi.
To će se potvrditi i u Konstanci, gde sam video tri mačke na 15,8 kerova.
Bilo je oko 26 stepeni. Sve vreme. Subjektivni osećaj,
Objektivno svi su razgolićeni.
Toj-toj u parku je mera.
Zastave.
Po sivoj vodi sporo klize brodovi u izmaglici.
Osećaš kako se iz te daljine nalazi drugi svet.
Treba prići skroz do vode da bise osetio miris
Mora. Jedan mornar, jedan pesnik i jedan državnik
Na rastojanjima od po 200 metara skamenjeno
Ili bronzano gledaju u pučinu. Borovi nemaju
Mediteranski miris i sjaj. Sve je prigušeno.
Ponekad se fasade toliko cede ka pločniku
Da imaš osećaj kako gacaš po razmrljotini
Od šarenog kreča.
Ni posle pijanstva. Takav možeš da budeš samo na straži.
Naduven, nekako bolesno. Žuto. Tek izašlo iz voza.
Hladno je jebote. A vidi kako se svi šetaju u kratkim
Rukavima. Nigde zanimljivog lica. Ribe nisu neke.
To je prvi utisak. I balkanski izgled pločnika.
Masne fleke, zapuštene fasade u sporednim ulicama.
Mnogo zelenila. Nigde mačke. Samo kerovi.
To će se potvrditi i u Konstanci, gde sam video tri mačke na 15,8 kerova.
Bilo je oko 26 stepeni. Sve vreme. Subjektivni osećaj,
Objektivno svi su razgolićeni.
Toj-toj u parku je mera.
Zastave.
Po sivoj vodi sporo klize brodovi u izmaglici.
Osećaš kako se iz te daljine nalazi drugi svet.
Treba prići skroz do vode da bise osetio miris
Mora. Jedan mornar, jedan pesnik i jedan državnik
Na rastojanjima od po 200 metara skamenjeno
Ili bronzano gledaju u pučinu. Borovi nemaju
Mediteranski miris i sjaj. Sve je prigušeno.
Ponekad se fasade toliko cede ka pločniku
Da imaš osećaj kako gacaš po razmrljotini
Od šarenog kreča.
Galebovi se smeju kao neurotici.
I kenjaju gde stignu.
Ponekad ti se učini da se neko pocepao od smeha.
Kad ono samo galeb. Što ti klizi nad glavom,
Nešto urla, nekome, vetru, napuštenim kućama,
Utihlim sporednim ulicama iz koji pilji avet
Prolaznosti. A on klizi suvereno i polako na vetru.
Nezainteresovan. Skoncentrisan.
Opušten. Omamljen otvorenim prostorom.
Vetar je na mahove hladan.
Zapalio sam sveću. Stav crkve kaže
Da je zabranjeno paliti sveće koje nisu kupljene na šalteru.
Šalter se nalazi napolju. Nije kao kod nas.
Đorđe kaže da se zabranjuje prodaja pred očima oltara.
Ipak popovi su isti kao i ovde. Kao što su i vernici isti.
Popovi izbrijani, ugledno sređeni,
Građanski milosni nude šake na poljubac.
Vernici prihvataju. Klanjaju se. I celivaju.
To je isto. Taj namtnuti simulakrum dosluha sa
Višom silom kojemu se ljube ruke.
I kenjaju gde stignu.
Ponekad ti se učini da se neko pocepao od smeha.
Kad ono samo galeb. Što ti klizi nad glavom,
Nešto urla, nekome, vetru, napuštenim kućama,
Utihlim sporednim ulicama iz koji pilji avet
Prolaznosti. A on klizi suvereno i polako na vetru.
Nezainteresovan. Skoncentrisan.
Opušten. Omamljen otvorenim prostorom.
Vetar je na mahove hladan.
Zapalio sam sveću. Stav crkve kaže
Da je zabranjeno paliti sveće koje nisu kupljene na šalteru.
Šalter se nalazi napolju. Nije kao kod nas.
Đorđe kaže da se zabranjuje prodaja pred očima oltara.
Ipak popovi su isti kao i ovde. Kao što su i vernici isti.
Popovi izbrijani, ugledno sređeni,
Građanski milosni nude šake na poljubac.
Vernici prihvataju. Klanjaju se. I celivaju.
To je isto. Taj namtnuti simulakrum dosluha sa
Višom silom kojemu se ljube ruke.
Zanima me kako izgleda delta Dunava.
Kraj. Kao kad Josipa pesmom traži da joj se
Pokaže gde Dunav ljubi nebo. Taj momenat
Od naše pozicije udaljen je oko 30 kilometara,
I to nećemo videti.
Sva četiri dana jeli smo plodove mora.
I salatu. Poslednji obrok bila je pica.
Ponovo sam propustio svaki doručak.
Propuštnje je posledica noći.
Mustafa doručak nije propuštao.
Ne znam kako može. Da ustane...
Maj, 2007.
Kraj. Kao kad Josipa pesmom traži da joj se
Pokaže gde Dunav ljubi nebo. Taj momenat
Od naše pozicije udaljen je oko 30 kilometara,
I to nećemo videti.
Sva četiri dana jeli smo plodove mora.
I salatu. Poslednji obrok bila je pica.
Ponovo sam propustio svaki doručak.
Propuštnje je posledica noći.
Mustafa doručak nije propuštao.
Ne znam kako može. Da ustane...
Maj, 2007.
