SVI

Učinilo mi se da sam shvatio mudrost
svih meditativnih rascvetavanja:

tren - bitniji od večnog.

Istovremeno, uneredila me želja devojčice
da ne bude:

silovana i ubijena, u naslovima novina.

A crni popovi u belim željama
kao cveće krstača

na pogrebu, recimo,
Martina Lutera Kenedija:

Pevaju
ZAMISLIMO J. Lenona.

A utroba se uvija u lanac ljudskiji od nemaštine
Svih disanja.

SAMOSTAN

pas spava pred vratima gladan
kao oluja u stomaku nesnađenog ludaka
na ulici vodene svetlosti

daje se gledati kroz poniznost
pločnika, u sjaj, kao u zastavu bez smisla

parade, svuda - skučeni teatari prodatosti
i vrećaste srećnosti.

jabuka truli nadomak trena nade, i, beznađe tada:
zaspalo, kao zrno topa halapljivo pojede: nebo

- zgroženo savije se u burek, u glad,
u napoj sise i mleka nepismene grane ljudskosti -

šta je to što se čuje?