MRDANJE

Osećati Danas

I nežno biti sposoban

Za nemilost u hladnim obojenostima.

To vino jeste porozno, no

Opojnost zaraze nemamo više prava

Da zaustavljamo nadgrađanjima.

Trune se u čekanju novog Luna-Parka

Plati se za metro karta.

I izumireš. U kontekstima.

PROPAST

Imati dovoljno godina bez volje da se stiču,

Znači gledati kako kliču

Klice, novih, već viđenih, jeseni.

Nije nam jasno zašto smo takvi?

Verovatno, jer smo krvlju bili takli

Sve, što nas zna i vidi...

Kojim putevima na moru pijanih brodova

I kišobrana sposobnosti protiv dnevnosnih

Talasa da se upućujemo – ne znamo.

U našoj borbi, svi bi pobedili.

Jedva smo, niti jednom, ubili.

A ipak, naš kažiprst nikada nije bio mek,

Niti stog i prek, kao

Konop.

Ali tek, i tek, i tek,

Svaki nam je tren mek,

Kao lajk.