Tuesday, 25 April 2017

JUTRO



Moje je meso puno duvana i isparenja od dnevnih kurvarluka,
Sam nemam šta da si više priredim osim tvoje gole

Noge. (O, te noge su mi došle glave!)
Vrištim kao kanarinac zarobljen u tvom burnom srcu...

Ti si najjednostavniji oblik mene, a ipak mrzim te predano
kao mašina. Ošišaću te!

Ti si najbolja floskula za mene, i plašim te se.
Svuda u mesu osećam: tvoj, i moj, smrad.

Skupa. Samostalni gradovi čekaju naše držanje dlanovima.
Tvoj sam tamo gde počinješ da se misliš.

Noć se sva zgovnala u jebenu razglednicu s mora.
A dlanovi nam suvi od talasa.

Među njima.