Toliko sam zgađen muljanjem oko sklepavanja Vlade, zgrožen nad nagomilavanjem principa (ne)učestvovanja u toj šaradi, smučen povampireno-neumrlom miloševićevskom retorikom, smoren ustajalim vremenom koje sve ubrzanije juri nekuda u bespuće, nekakve budućnosti, za koju više kao da niko nema sluha, volje i htenja, ma! toliko sam ophrvan slikama totalne gluposti i marifetluka kafanske rekla-kazala diplomatije, da sam kao anarho-levičar pomislio; majke mi pomislio sam, priznajem; kako bi jedino pravo, stvarno moguće i razumno rešenje situacije tog političko-mentalnog ćorsokaka u kojem se nalazimo, bilo vaspostavljanje kralja i kraljevine. Vaskrasvanje monarhije. Da nas bog sačuva.
Ali ozbiljno. Pogledajte šta se dešava u vakumu neformirane Vlade, u disfunkcionalnosti sistema, u opštoj atrofiji institucija Srbijica se pretvorila u feudalno uređenu kvazirepubliku kojom tajkuni komanduju kapitalom, a ministri za kapitalne investicije kao knezovi, vazda pod pokrićem humanističke brige, bave se nezakonitim podizanjem klinika za infarktozno srce neurotične nacije i još ko zna kakvim privatnim biznisom u rustičnom ambijentu najlepše zemlje na svetu. A gazde nigde.
I kad je već tako, kada ste se dovoljno napatili, naučili da trpite, napasli na ispaši zaboravljenog mozga, gledajući ne dalje od dužine dlačica što vam proviruju iz nosa, nije ni čudo što se sve dešava tako. Petnaest godina učili ste da budete građanski neposlušni, konačno se skupili na ulicama, a 6. oktobra postali još poslušniji, i sve u maniru fraze: vreme leči. Samo, pitam se šta dolazi na kraju vremena, i pitam se da li to u nizu mitova treba primetiti i novosrpski mit o ličnoj besmrtnosti, u kojoj svaki slabomisleći pojedinac zagledan u beskrajan TV diskurs političkih jeftinarija, počinje duboko da veruje. Može li vreme da zaustavi galop gluposti? Hm.
Dakle, kralj. Kraljevina. Vođa. Jer, kad su dileri stranaka već počeli da se ponašaju kao knezovi budućnosti, trebalo bi promeniti imenicu ministarstvo u knjažestvo. Malo li je nazivati se ministrom?! Malo li je biti predsednik ili premijer?! Poslušajte kako bi to lepo zvučalo: vrhovni knjaz, knjaz kapitalnih investicija, knjaz spoljnih odnosa, arhiknjaz, viceknjaz vlade, grof televizije i javnih servisa, vojvoda unutrašnjih poslova, vrhovni knjaz knjažestva za rad, zapošljavanje i feudalna pitanja, knjaz za specijalne odnose s Rusijom, knjazomandrit za veronauku, itd. Ma, sve ozbiljno, dostojanstveno, pompezno, ne građansko, nego plemstveno, plavo, nedodirljivo i nejebljivo. Ko ne voli sjaj? Kažem vam: monarhija!
Možda bismo bolje prošli ako bismo se usaglasili da od sutra ima da bude Bože, pravde, spasi srpskog kralja, umesto da Spasi srpsku zemlju, što i onako nijedan fudbaler ne peva, dok desnicom pridržava junačko srdašce zapahnuto vrenjem patriotsko-fudbalerskih krvaca. I još ako znamo da je kralj anglosaksonski obrazovan, mogli bismo lepo i hitro u sva partnerstva i sve neokolonijalističke dilove da se ufuramo preko noći, pod imperijalističko-prijateljskim pokroviteljstvom Ujedinjenog Kraljevstva, koje bi nas konačno pred očima sveta pokazalo kao, doista malo mamurne, ali ofrkešćene Srbendice.
Samo ne voli srpski narod formalosti. Voli spontanost, a naš kralj, iako jeste spontan nekako je neartikulisan na maternjem jeziku, i narod ne može da uzveruje u takav vođstveni lik, u takav kraljevski dizajn. Gde će da nas vodi taj što srpski govori isključivo latinicom čineći i ustavni prekršaj? Jer, podsetimo se, službeni srpski jezik od ustavotvorenja ima da nema latinicu. A gde nas vode ovi knjazipolitičari, da ne kažem knjazostari, što politiku shvataju glagoljicom, i to oblastom?! Čini mi se kao ka beskraju minulosti u mitu o ličnoj besmrtnosti... gde vremena ima taman toliko da mene u njemu jednom sigurno neće biti. Eto, zato monarhija, drugovi.
-----------------------------------------------------------
emisija Zvižduk, Radio Pančevo, petak, 13.04.07.
No comments:
Post a Comment