Tuesday 4 September 2012




RAZGOVOR NA TRAMVAJSKOJ STANICI



Rečima koje smo razmenili protiv nas samih
Neće nas više plašiti.

Nismo se nadali da će snaga tako brzo izbledeti.
Plave nam kosti od pendreka dnevnosti.

Hodamo nesnažni imajući darove sve, a
Samost je svemoć mislimo

U putnicima stanuje izvanput datih obraza,
Tramvaji su istopljeni, a velegradska noć

Crnje od istine, pod mrklim noktima
Kažeš, da bi trebalo sve preokrenuti,

A više nema stranica.
Tinta je svuda.




















































































No comments:

Post a Comment