TASTATURA

Smekšale su se reči kao u zgužvanom papiru.
Olovo fleksiblino zabada visinu plovka,
Direktno, kroz vodu, promičuće slikovnice.

Mrtva baka, neumrlom rukom označava
Krugove po površini u koju uranjamo nerođeni

Kao putanje. Kao mi nu lost.

Koga još znam? Osim trena?

Pluta me u hladnoj čaši gustog dima.
Traži ishod ispod odsečenih nokata.
Skraćenim prstima. Dira kroz tamu.

Iz šume stabala. Zaboravljan penom mora.
U sunce štrcam pucanj iz usta. Sedam puta.
Revolver jeftinijeg imena današnjice.
Otvoren za blesak tragova mozga.
Mnemoničan zvuk večeri. U kamenom hladu.

Osećanja kao neprovidna zbrojnost. Da.
Proizvodi krstare ulicama. Jedna.
Balistička raketa prosvetljenja se sprema. Tamo.
Hleb diše unakažen šrepnelom. Iza.
Zidovi su znak prvenstva prolaza. Jedino.
Pojede sebe i svetli.

Šta je taj zvuk koji čuješ kada je dah?
Iako jedinstvenost ima razlog da preživi.

U nekoliko sleđenih disanja - trud.
I želja. Da se bude. Opalost.
I lišće. I nedostatak tragova.