SAMOSTAN

pas spava pred vratima gladan
kao oluja u stomaku nesnađenog ludaka
na ulici vodene svetlosti

daje se gledati kroz poniznost
pločnika, u sjaj, kao u zastavu bez smisla

parade, svuda - skučeni teatari prodatosti
i vrećaste srećnosti.

jabuka truli nadomak trena nade, i, beznađe tada:
zaspalo, kao zrno topa halapljivo pojede: nebo

- zgroženo savije se u burek, u glad,
u napoj sise i mleka nepismene grane ljudskosti -

šta je to što se čuje?