Zamračio se ekran kada me je pogledala trunka
kojoj sam želeo da se obratim. Svi sanjaju.
Posebno jutros dok pevaju poslednje ptice,
nakon hordi vrana što zalaze u sumrak nad gradom.
Pevam.
Nokat mi je slomljen. Boli me.
I vrisak je uguran u usta.
One strane koju boli svet.
Stadoh da se podelim a krila nemam da se pridružim,
Ne mogu da kreštim.
Ne znam zašto se toliko susreću u usklicima
Fašia?
No comments:
Post a Comment