ŠINOBUSNI CIKLUS

ŠINOBUS SAM

Istina je da se nikada nisam

zaleteo dovoljno

brzo

Da bih mogao da probodem

sve pečate oblika ljudskih uniformisanosti

na svetlosnom putu želje

Čini se da kada je svet

Bio centralizovan oko zida

Čini se

Da je tada bilo brže želeti

Sebe u razlici

Činilo se da su u budućnosti

Slova preticala smisao mišljenog 

I da smo bili

Čini se

Vreme je

Da se opet učini isti korak

Iako smo ukinuti

Verom u futurističnoj sadašnjici

Koja svojim nežnim zubima silazi

Nebom da pokida konekcije

Kojima smo klizali skupa

Čini se

Jedni drugima
Kroz međunožni zagrljaj 
Razlika.

Jednostavni kao
Dete.

ČINI SE.

ŠINOBUS DRUGI

Očima voznog reda naređen da budem uspravan

Kao kičma i zastava.

Dali su mi zube i zastave da nemam sebe.

Dok kiši nad štafetama zagrljaja.

Jednom bio sam brz kao poljubac kroz noć

Onda, navukli su graničnost

Na smehotres.

ŠINOBUSNA PESMA NAMERNO NAPISANA ZA FESTIVAL

Želim da slavim jezik. Da ga zadavim.

Da mi jezik bude gorak u ustima. Grlu.

Metav u svim jezičnostima.

Da mi Artur Rembo zaklizi u šinobusu. Ispod. Šina.

Da puknem kao hleb-njihov u ne-razum: kruha,

Da ne budem student razumevanja. Jezika.

Dosta je viđenih putnika. Jer brzina...

Dosta je ukidanja. Jer brzina...!

Pada gradom van svih nas.

Dosta je ukidanja osećanjima

Jer tobom brzina zna,

U hramu zidanom rečima

Ne može biti taknuta

Bilo kakvim

Graničnostima

Jezik je kao zli med u

U-stima. 

MRTAV SAM U MA-ŠINI

Jednom, imao sam priliku da jedem se za stomak postojanja.

Ugledao sam svoju želju kada sam bio sit,

taman. Imala je primedbu.

Bio sam vansebno organizovan pijući sva lica u prolazu

ONDA, tražio sam samo put.

U zabol. Nebol. Hleb. Panja.

Kratke ruke. Duge oči. Živost. I noge.

Ja sam deformisan zato što želim da imam šine.

Ja sam samostalno deformisan

Zato što ne želim da imam

Pravac u smeru.

ŠINOBUS BEZ SEBE

Utopio sam se u misli pročitanih reči i i zajurio se u sve to.

Našao sam prostor bez vremena za pijenje sebe u večnosti.

Stvaramo se u nedostacima, od zaostataka. Jadni i sigurni

U... Čekamo ko to ume nežnije da nam kaže...

Ritovi banatskih zaborava...

Leptiri pesnika u traženju...

Šinobus sam deformisan prostorom

Sopstvenog disanja. Ukidamo ga

Samostalno, kao laticu ka se zagrcne

Pred pad.

ŠINOBUS ZA SUBOTIČKI ANDERGRAUND

Mečka je pevala:

Ja tebi ti njima on njoj ona vama

Za malu bubamaru

Šerbet je sredinom devedesetih sladak bio 
kad je kasetofon svirao

PUŠKA BLUZ

Ne žalite suze moje

Što na njeno rame padoste

Jer je tek sada njen je život 
Nastao za rado-ste

Pričao bih ti u prošlom snu 
I u snu u njemu njemu samo

Gde sam ostavio
Ostavio 
Ostavio

Nešto snažno!

:

:

:

:

:

Alo, krmačice,

Nemoj da me pipkaš!