Saturday 29 June 2013

ŠINOBUSNI CIKLUS






ŠINOBUS SAM


Istina je da se nikada nisam
zaleteo dovoljno
brzo

Da bih mogao da probodem
sve pečate oblika ljudskih uniformisanosti
na svetlosnom putu želje

Čini se da kada je svet
Bio centralizovan oko zida

Čini se
Da je tada bilo brže želeti
Sebe u razlici

Činilo se da su u budućnosti
Slova preticala smisao mišljenog 
I da smo bili

Čini se

Vreme je
Da se opet učini isti korak
Iako smo ukinuti
Verom u futurističnoj sadašnjici

Koja svojim nežnim zubima silazi
Nebom da pokida konekcije
Kojima smo klizali skupa

Čini se

Jedni drugima
Kroz međunožni zagrljaj 
Razlika.

Jednostavni kao
Dete.

ČINI SE.




ŠINOBUS DRUGI


Očima voznog reda naređen da budem uspravan
Kao kičma i zastava.

Dali su mi zube i zastave da nemam sebe.
Dok kiši nad štafetama zagrljaja.

Jednom bio sam brz kao poljubac kroz noć
Onda, navukli su graničnost

Na smehotres.




ŠINOBUSNA PESMA NAMERNO NAPISANA ZA FESTIVAL


Želim da slavim jezik. Da ga zadavim.
Da mi jezik bude gorak u ustima. Grlu.

Metav u svim jezičnostima.
Da mi Artur Rembo zaklizi u šinobusu. Ispod. Šina.

Da puknem kao hleb-njihov u ne-razum: kruha,
Da ne budem student razumevanja. Jezika.

Dosta je viđenih putnika. Jer brzina...
Dosta je ukidanja. Jer brzina...!

Pada gradom van svih nas.

Dosta je ukidanja osećanjima
Jer tobom brzina zna,

U hramu zidanom rečima
Ne može biti taknuta

Bilo kakvim
Graničnostima

Jezik je kao zli med u
U-stima. 





MRTAV SAM U MA-ŠINI

Jednom, imao sam priliku da jedem se za stomak postojanja.
Ugledao sam svoju želju kada sam bio sit,
taman. Imala je primedbu.

Bio sam vansebno organizovan pijući sva lica u prolazu
ONDA, tražio sam samo put.

U zabol. Nebol. Hleb. Panja.
Kratke ruke. Duge oči. Živost. I noge.

Ja sam deformisan zato što želim da imam šine.
Ja sam samostalno deformisan

Zato što ne želim da imam
Pravac u smeru.





ŠINOBUS BEZ SEBE

Utopio sam se u misli pročitanih reči i i zajurio se u sve to.
Našao sam prostor bez vremena za pijenje sebe u večnosti.

Stvaramo se u nedostacima, od zaostataka. Jadni i sigurni
U... Čekamo ko to ume nežnije da nam kaže...

Ritovi banatskih zaborava...
Leptiri pesnika u traženju...

Šinobus sam deformisan prostorom
Sopstvenog disanja. Ukidamo ga

Samostalno, kao laticu ka se zagrcne
Pred pad.





ŠINOBUS ZA SUBOTIČKI ANDERGRAUND


Mečka je pevala:

Ja tebi ti njima on njoj ona vama
Za malu bubamaru

Šerbet je sredinom devedesetih sladak bio 
kad je kasetofon svirao

PUŠKA BLUZ

Ne žalite suze moje
Što na njeno rame padoste
Jer je tek sada njen je život 
Nastao za rado-ste

Pričao bih ti u prošlom snu 
I u snu u njemu njemu samo
Gde sam ostavio
Ostavio 
Ostavio

Nešto snažno!
:
:
:
:
:
Alo, krmačice,
Nemoj da me pipkaš!





No comments:

Post a Comment