Friday, 29 May 2015

ISKORENJENOST

Dlanovi su mi suviše suvi
To je gotovo
Kao reči.

Pas razume svoju vodu
Mi se jedva snalazimo
U disanju.

Sve šuška oko nas
I svaki tren je truo
Kako?

Bilo ko brine o sutrašnjici
Bilo si sam i s njima
Na putu bez zuba.

Svako zna da ima suviše stomatološkinja.
Kad se iščupa. Duša. Iz žile lista.

Češće je biti s njom. Dobar.
U krvarenju.

To se prosto oseti kao ritam jači od puža.
Kao zub upornosti potrebe.

Da više ništa
Ne znam.

I nisam.









No comments:

Post a Comment