KAZNA

Postoji jedan tren

Kada u ljudskom biću

Saznamo da smo glupi jer smo suhi 

Od sopstvenog zlata.

I onda ćutimo najglasnije svoja vrata

Jer sujeta je sijala već sa Sodom

Ommmmm.

Bili su tim Bogom uprizoreni sinovi

Na nožu, i šapatu, i omči konopa

I Tibetu, Bangkoku, Sajgonu, 

Mao Ceu, Ho Ši Minu, Čeu, Kastru...

Kao grm u vatri

I nemaštini od volje da se snatri.

Oko piska petla

Pišti piksla, karirana kao polje

Neviđene volje

Da bude :

Sve to je

Sveto je

Sve to.Je.

Ni.Kvaka

Za.