Zamračio mi se ekran kada me je pogledala trunka
Kojoj sam se želeo da obratim. Svi sanjaju...
Posebno jutros dok zvižde poslednje ptice, a nakon hordi vrana
što su penetrirale sumrak nad gradom. Pevam...
Nokat mi je slomljen. Boli me. I vrisak je uguran u usta
One strane koju boli svet...
Stadoh da se podelim, a krila nemam da se pridružim,
Ne mogu da kreštim, ne mogu...
Ne znam zašto se svi susreću u neodgovornim usklicima
Fašizma?
No comments:
Post a Comment