BUDI

Uživamo.
U svemu.

U čemu (?).

Ne možeš,
Da se nađeš
...

HAJKA 2

Ne dešava se.
Pusti da teče.
Čaplja čeka da prođemo.

TRABUNJANJE

Čovek je ponekad dosta sebi.

Kašika sreće nikad nema ime.

Odelo je slika Želje.

Lakanovski intoniran,

Golubom, Ciganom i Psom

Gledam. Izjeden sobom...

Jedući šta stignem.

PSIHIJATRIJA

Neki se tvrdo drže za vazduh

Neki ne znaju da dišu

DUŽAN HAIKU

Gomila gnoja se nakupila u sredovečju.

Ispod stalnog stanja čuči utrnula zmija.

Gleda i neće da ujeda nesrećnike od slame.

KRAJ TAMIŠA

Setimo se da tela nemamo
Kad se trgnemo
Shvatimo da dremamo.

PROSTOJANSTVO

Fejsić je dao sebe
Za gledanje šta radimo.

U snimljenim nameštenostima
Gradimo namerne istine,

A jeftinoća života?

To nam je tek pesak kao dan
Jedan ili dva.

I više NEMA.

KAZNA

Postoji jedan tren

Kada u ljudskom biću

Saznamo da smo glupi jer smo suhi 

Od sopstvenog zlata.

I onda ćutimo najglasnije svoja vrata

Jer sujeta je sijala već sa Sodom

Ommmmm.

Bili su tim Bogom uprizoreni sinovi

Na nožu, i šapatu, i omči konopa

I Tibetu, Bangkoku, Sajgonu, 

Mao Ceu, Ho Ši Minu, Čeu, Kastru...

Kao grm u vatri

I nemaštini od volje da se snatri.

Oko piska petla

Pišti piksla, karirana kao polje

Neviđene volje

Da bude :

Sve to je

Sveto je

Sve to.Je.

Ni.Kvaka

Za.

ISKORENJENOST

Dlanovi su mi suviše suvi
To je gotovo
Kao reči.

Pas razume svoju vodu
Mi se jedva snalazimo
U disanju.

Sve šuška oko nas
I svaki tren je truo
Kako?

Bilo ko brine o sutrašnjici
Bilo si sam i s njima
Na putu bez zuba.

Svako zna da ima suviše stomatološkinja.
Kad se iščupa. Duša. Iz žile lista.

Češće je biti s njom. Dobar.
U krvarenju.

To se prosto oseti kao ritam jači od puža.
Kao zub upornosti potrebe.

Da više ništa
Ne znam.

I nisam.

PRILAZAK

Stvranosna magma događaja prepuna je novih mogućnosti
U velikim gradovima gužvaju se neočekivano oblikovani ljudi
Pred zgradom Komšija ima neobjašnjivo jednostavne probleme
U autobusu Ka domu umiru mi vrapci u slušnom aparatu
I čudne vrane se praškom hrane ugodnosti sve je manje na planeti.

Smanjio sam maksimalno doživljaj subjekta i opet su ostale reklame
Boljih donjih delova postojanja uz ugodne sličnosti, OH. i OI.
Koliko ekrana ima antena? Više se ne može znati! Kad sve to tu sebe
Stane!? Samo floskula frazu prati, a krv se zgruša kao skuša
Na peškariji. Sanjariji. Dimom. Ispareno. Iz.

TANJIR

Majka nije dovoljno napustila vez pupčane vrpce

kada me je bila iznela u grad. Smradovi su već bili zauzeli
sve pozicije jezika Iako sam urlao kao pička. Otac je navio
neki usrani lokalni klub i poverovao Da mu kurac donosi
novac i slavlje u domu. Majke. Su sve uzdahom pogledale

Smrdelo na placentu i krv.

Glodari su se bili već razmileli pred nedostakom istine,
Kad su me nedokazano prineli pred istovarenost izgovora.
Jedan je kopljem zagrizao dublje od trenutnosti, a vrpca je pukla
pred zvukom šamara. Zatim, bilo je nikoga u obliku vapaja da bude
prisutan, A glad (ni)je prestajala.

Ljubav, krvava i smradna, uporno, jela je sopstvena govna.

OGLEDALO

Aktuelna stvarnost prelama se u rečima Morgana Frimena.
Hlad drveta raste u odnosu na kretanje senke skraćivanja.
Televizijska sutrašnjica smrdi na mene i moje zablude.
Dezodorans je složenica iz crvenila francuskog jezika.
Silogistički daje se zaključiti da je Morgan Frimen
Rast televizijske sutrašnjice što direktno utiče
Na skraćivanje kretanja senke mene u smradnoj složenosti
Krvi francuskog jezika polovično prelomljenog kroz aktuelnu plohu
Stvarnosti dez-odor-anusnog drveta.
U senci devojaka u cvatu...