pIJANA TELA U HLADNOJ SVETLOSTI VELEGRADA

Bili smo upravo tu i sve što čujemo: ZNAMO.
Mi, trule kruške tradicionalne poezije i mi

Zagledani u beskraj... Flamingo se trže žuto.
Antena smisla zatalasala je na zastavi svih nas

Žena, kao prastari mag preuzima asfalte i korake.
Vreme je za oružje. Zrno tela uvek je veće

Od voća ostarele duše beznađa. A tada:
Odstrel lica u gas. Bezglasno? Ili ćudljivo?

(nismo li svi pomalo pomislili da smo...)

SVEČANOST

Počinje dan koji svoje sidro
ima u prošlostima

Plovilo se rudarski golo 
Noktima

Crnica nikada nije bila 
Crvenija od sjaja

Neki ljudi??? kopali su oči 
Jedni drugima

KLIKERA

Tripotezno pobediti
Rupe halapljivo oko.

Kucnuti svako pero
U staklu rupe.

Rupom gucnuti
Svaku potrebu

Pobedom klikera
Protiv mama rupe.

SVILA

Rastrgnuti ruke zagrljajem

Kao seme s maslačka u trenu

Ka nepoznatom jeziku

U saznanju halapljivosti

Zaspati bez nerviranja

I biti mek: k’o lek.

SAMOSTALNOST

Ne znajući, naleteo sam na živu silu,

Kao da smo bili dva kamena.

Sudar je iscureo u nepoznavanje

Za obraze i poljupce.

A sati i sekunde, kao makaze,

Postajući minuti satarama,

Upravo nama...

TELA

Trajanje u svitanju je hod sa svetlom u prozoru.
Tamo se stiču senke jutra. Blede

Jezicima ljubavi i troše se u zagrljajima
Sutrašnjih razočaranja.

U tamošnjem granju ustanovili smo upotrebu
Novih dana.

Gde nam je hrana
Kada sopstvene nokte milosrdno grickamo?

A svako je niko
I svi smo sve.

PUSTOŠ

Sve te knjige su oko mene da čekaju
da ih ne sagledam i sve ćuti.

Danas je prvi dan jeseni a ti si na moru
tamo gde se gušta i miruje

bol. A sve se snalazi oko nas tako trulo
kao da je jabuka bila za oboje tu.

Naredbe nam guraju u usta i samo nam je ostala
Želja.

LICE

Nekad nije u džepu a trebalo bi da bude
Svestrano za potrebe tuđih organa

Kao namerno poređenje unutar ovoga:
Nemam ga i nije moje za tebe

ZAUSTAVLJANJE

Vidim te i sama si.
Kao nečija suza što vrišti za tobom.

GILGAMEŠ

Nemam nameru da dišem tobom.
Svoje molekule vazduha zaradio sam bez novca.

I sve slike.

Koliko bi me koštala tvoja sudbina,
Kada bih je zaradio bez tvojeg disanja,
Na špriceru koji nam sipa čovek iz Gangeša?

IZDISAJ

Fejsbuk treba iskorištavati u TAZ svrhe!!!

Treba poustovati sopstvena poetska govna

bez zadrške. Jer,

Fejsbuk je mašina mesta koja vapi za elementima ljudskosti,

to traži i to beleži. To prebrojava.

A mi smo svi samo:

Ljudskost.

I posebni kvalitet poslednje tišine.

Pred sumrak ljudskosti.

 

 

 

 

SKROZNOST

Mislio sam da ti uzmem sve
U vezi s ljubavima bele boje.

A onda sam se setio sonetaIa
I pevao sam osam od Šekspira

Nisam fazon.
Za supermarkete.

Valjda se to zna kada sam gde?
A ti u meni...

SVE

Budem svoj kada mi se dozvoli da se smejem s tobom.
Ali dozvola je štura, i nedovoljna.

Budem svoj kada mi se dozvoli da budem tvoj tobom,
A dozvola je široka i nepotrebna..

Sve se oseća.
Sve se već vidi.

Sve ne trerba nit tebe nit mene,
Sve se već odigralo predavno ...

Sve se već...
Sve je već...

IZLET

Imamo sve halapljivosti. Ljubimo se i snatrimo o večosti.
Naše su ruke zrake sunca što diraju u zavete starih preloma.

Nama se ne daje da trčimo jer novac nije duh
A srce nam preskače prepone duše.

Kuda smo se zadenuli bez gaća?
Igle naše ljubavi ne umeju da nas zašiju,

A imamo kuda da se pružamo kao pisak lastavice...
U smrti, pred bespućima praznih džepova.

Jedva svuda, a nimalo sami. Ćutimo tuđu tugu
Kao da nije naša.

PRITISAK

Kada sam jednostavnan, to se ptici čini kompleksno.
Tada se udvostručim jer mi se slošilo.

Da zamahnem rukama i sve vidim dvostruklo,
Kao rekom ruku razmaknuta nemogućnost

Između reči halapljivo gladan sam svih vas.
A telesno je i tesno. I samo je to.

SADA

Verner istražuje prirodu Interneta, i to trenutno,
Ovde u mojoj sobi. Sabiraju se misli bezinteresno zainteresovane

Ni u šta se zbija halapljivost modernog vremena i onda
Sklupčanost u sopstvo poput golaća puža pita se

Koji oblik ima kuća naše duše? Koliko komplikovano je biti
ptica u nebu ekrana?

Znam sve. I u toj nelagodi trošim jadnost saznavanja.
Noktima se pružam van sebe i strah me

Seče osećanjem kojim si kolonizujem svakoga i u svemu
Polazišta su dalja od nas upravo onoliko koliko

Budućnost nema nameru da nam se ukaže kao
Trentutak.

KIŠA

Svakome stane dovoljno u usta
Sadržina koja je gusta i važna za neostvarene sne.

Jednom me je ujela stvarnija situacija od tebe.
Voleo bih da se nisi setio kako je izgledalo neb(i)o.

Romantične predstave o nebu i slobodi,
Marksistički snovi o postojanju svih,

Nisu nas uznemiravali, paradajz je bio jeftin.
I padala je kiša van kišobrana.

Neko nas je pridržavao na sirenama do hitne
U grudima

Dim duvana i posteri starih fudbalskih reprezentacija.

SAVREMENOST

Zamračio mi se ekran kada me je pogledala trunka
Kojoj sam se želeo da obratim. Svi sanjaju...

Posebno jutros dok zvižde poslednje ptice, a nakon hordi vrana
što su penetrirale sumrak nad gradom. Pevam...

Nokat mi je slomljen. Boli me. I vrisak je uguran u usta
One strane koju boli svet...

Stadoh da se podelim, a krila nemam da se pridružim,
Ne mogu da kreštim, ne mogu...

Ne znam zašto se svi susreću u neodgovornim usklicima
Fašizma?

parts

MAY BE LIKE A BURRNING SOUL

MAY BE LIKE A PIXEL OF A DREAM

COULD BE A SNAIL WITHIN THE SOUND

COULD BE A WHISPER IN A SCREEM